Драма о Јовчи, ујаку Боре Станковића, истинита је животна прича о неконтролисаној љубави и суноврату једне фамилије. Драма одише Врањем на прелазу између 18. и 19. века, онако како је то само Бора знао да дочара, уз пуно душевности, јаких осећаја, потресних сцена и дирљивих дијалога - какав је и заправо и дух наших крајева.
ЈОВЧА: «Знаш човек цел век жедан тражи нешто. Не нађе тој... Па дигне руке, прегори. Али жедан, бар лад да нађе. Ни тој нема. Сам он узме, посади дрвце, чува, пази да оно порасте, те бар туј, ако не жеђ да угаси, а оно лад да нађе... Дрвце порасте, зазелени, залади... Али, око њега нигде бор, јаблан, све саме сучке... Е с`г, бива ли да тој дрвце одсечем, дам, вежем га за сучку? Бива ли? Кажи де...»
