Nacionalna nagrada za najbolji roman – Premio Nacional de Narrativa, 1997.
Nagrada grada Barselone – Premio Ciudad de Barcelona, 1997.
Ovaj roman je duboka i potresna priča o naizgled samodovoljnim ženama, suvišnim muškarcima, ljudima koji svesno i slobodno biraju svoj put i drže ga se do kraja. Junakinja, najstarija ćerka u porodici, mislila je da su svi – njena ekscentrična majka, još ekscentričnija tetka Lusija, njena sestra i njen brat, i tetkin momak nemačkog porekla – superiorna bića koja zrače sama od sebe usred romantičnog pejzaža poluostrva na kom su živeli izolovani i ponosno prezrivi prema bednoj stvarnosti epohe. Međutim, niz događaja i otkrivanje jedne porodične tajne koja direktno pogađa junakinju, otkriva pravo – hladno, praktično, tiransko, a na kraju i otrovno – lice mistifikovanih stanovnika tog utvrđenja u kom „očevi, muževi, muškarci nisu bitni. Razmenljivi su.“ To otkriće će junakinji nepovratno izmeniti smisao života.
Alvaro Pombo je jedan od najznačajnijih savremenih španskih pisaca.
